Problem:
U Srbiji postoji očigledan problem nedovoljnog poznavanja rada sa posebno osetljivim populacijama, kao i pristupa u radu sa njima od strane sistema obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite. Ovo dovodi do neadekvatnog i nesistemskog pristupa u obrazovanju i pružanju usluga ovim populacijama, te nerazumevanja njihovih potreba.
Ovaj problem počinje već u sistemu formalnog obrazovanja profesionalaca – socijalnih radnika, pedagoga, psihologa, lekara, medicinskih sestara, vaspitača i nastavnika. Problem počinje kod stručnih radnika, stručnih saradnika i saradnika u sistemu socijalne zaštite, zdravstvenih radnika i radnika u obrazovanju, nastavnog i stručnog kadra u psihološko – pedagoškoj službi. Nastavlja se i kasnije kroz akreditovane – stručne edukacije koje su neprilagođene i veoma često pružane od edukatora koji i dalje prenose znanja bez praktičnih iskustava.
Tokom redovnog školovanja profesionalaca, posebno osetljive populacije često se tretiraju kroz teorijske opise, bez dubljeg razumevanja njihovih svakodnevnih iskustava, strukturalnih barijera i potreba. Praktične obuke i direktni kontakti sa osobama iz posebno osetljivih populacija su minimalni ili formalni, pa profesionalci izlaze na teren bez dovoljno razvijenih socijalnih, komunikacionih i interkulturnih veština u radu sa osobama iz ovih populacija. Shodno tome nedostaje i kritičko promišljanje o predrasudama, stigmatizaciji i diskriminaciji koje i sami profesionalci mogu nesvesno i nenamerno prenositi kroz svoj rad, što još nepovoljnije utiče na osobe iz posebno osetljivih populacija, te ih stavlja u još nepovoljniji položaj.
U sistemima socijalne i zdravstvene zaštite, posledice ovakvog obrazovanja su vidljive posebno u neadekvatnoj proceni potreba korisnika usluga, koja često ostaje površna i šablonska. Psoledice se vide i u neprilagođenim uslugama koje ne odgovaraju realnim životnim okolnostima osoba iz posebno osetljivih populacija. Dalje, u komunikaciji koja može biti neempatična ili distancirana, što dodatno produbljuje nepoverenje posebno osetljivih populacija prema institucijama. Zatim, u zanemarivanju intersektorskog pristupa, iako mnogi korisnici imaju višestruke potrebe koje zahtevaju koordinaciju između zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sektora. Konačno, u neefikasnom zagovaranju za prava posebno osetljivih populacija, jer profesionalci nemaju dovoljno kapaciteta da prepoznaju šire sistemske prepreke.
Sve ovo vodi ka reprodukciji društvenih nejednakosti, otežava ostvarivanje prava i dostojanstva osoba iz posebno osetljivih populacija i doprinosi neefikasnosti sistema koji bi trebalo da im pruži zaštitu, podršku, obrazovanje i mogućnosti za uključivanje u društvo.
Takođe, nerazvijenost organizacija građanskog društva u malim sredinama, koje nemaju dovoljno znanja, veština i prakse u oblastima: strateškog planiranja, projektnog menadžmenta, komunikacija, akreditacije stručnih edukacija i sprovođenje procesa javnog zagovaranja, onemogućava veću pokrivenost i veći obuhvat profesionalaca u ova tri navedena sektora, ali i javnoj upravi, pre svega jedinicama lokalnih samouprava.
Javna uprava, pre svega jedinice lokalnih samouprava (gradovi i opštine), veoma često nemaju dovoljno stručan kadar za sprovođenje procesa strateškog planiranja i kreiranja javnih politika. Od krovne – Plana razvoja grada ili opštine, do sektorskih javnih politika u navedene tri oblasti. Posebno nemaju znanja o potrebama osoba iz posebno osetljivih populacija, koje nisu uključene u izradu, usvajanje i praćenje javnih politika, te javne politike nisu usklađene sa njihovim stvarnim potrebama. To se naravno kasnije reflektuje na sva tri sistema i njihovu neefikasnost u radu sa osobama iz posebno osetljivih populacija.
Rešenje:
Asocijacija DUGA od 2011. godine akredituje i sprovodi programe stručnih edukacija u sistemima socijalne, zdravstvene zaštite i obrazovanja. Naše edukacije su zasnovane na praktičnom znanju, a pre podnošenja stručnih programa edukacija na akreditaciju, iste pilotiramo i utvrđujemo stavrne potrebe i efikasnost istih sa profesionalcima u navedenim oblastima.
Tako da je po nama prvo u nizu kao rešenje prepoznato razvijanje specijalizovanih akreditovanih programa u sistemima obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, ali i sprovođenje programa edukacija za OGD i javnu upravu. Akreditacioni organi u Srbiji su: Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Komora socijalne zaštite, Zdravstveni savet Srbije i Nacionalna akademija za javnu upravu.
Stručne edukacije moraju biti zasnovane na praktičnim iskustvima kroz studije slučaja rada edukatora, realnog života korisnika usluga ili obrazovanja, temeljene na stvarnim potrebama korisničkih grupa. Simulacije i rol–plej sesije, treba da budu obavezni deo edukacija.
Edukacije od jednog ili više dana nisu dovoljne da se stekne dovoljno znanja i izgrade veštine, već je potrebno u kurikulumima odmah prepoznati i mentorsku podršku polaznicima edukacija i posete u zemlji i svetu OGD i institucijama koje su primeri dobre prakse u tematskoj oblasti edukacije.
Od izuzetnog je značaja da stručne edukacije budu multisektorske, odnosno da se akredituju za sve sektore, ali realizuju uz prisustvo profesionalaca iz sva tri navedena sektora, najefikasnije bi bilo po JLS kako bi se bolje upoznali, počeli da govore istim jezikom i učvrstili saradnju, te ta saradnja postala koordinisana, održiva i efikasna.
Potrebno je kreirationlajn platformu za učenje, uz obaveznu mentorsku podršku koja omogućava kontinuirano usavršavanje dostupno i profesionalcima iz manjih sredina.
Naša pozicija za uspeh:
Kao organizacija imamo iskustvo u akreditaciji stručnih edukacija do 2011. godine. Svi programi koje smo predali na akreditaciju su i akreditovani. Trenutno u sistemu socijalne zaštite imamo 5 akreditovanih programa i u sistemu obrazovanja 2 programa. Kada su OGD u pitanju, imamo razvijen kurikulum za realizaciju edukacija za buduće lidere sa 5 setova treninga i mentorstvom. Kada je u pitanju javna uprava, kao stalni ekspert Stalne konferencije gradova i opština direktor Asocijacije DUGA, Aleksandar Prica, sprovodi treninge u naša tri ciljana sektora, a koji su akreditovani u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.
Sve naše edukacije su zasnovane na ličnom iskustvu edukatora, učesnici su izuzetno zadovoljni i sadržajem ali i trenerskim veštinama edukatora. Ocene koje dobijamo na evaluaciji su izuzetno visoke, uvek preko 4,5.
Naše metode:
Naše stručne edukacije su zasnovane na savremenim teorijama učenja odraslih i mladih koje akcenat stavljaju na iskustveno sticanje znanja od edukatora praktičara, aktivnu participaciju učesnika i praktično primnjeve smernice za rešavanje problema iz svakodnevne prakse. Pored toga, tokom kreiranja metodologije, uzimamo u obzir i konstruktivističke teorije učenja, koje naglašavaju postepenu izgradnju (pre nego „usvajanje) znanja zbog čega se posebna važnost pridaje integraciji ličnih stavova i iskustva sa novostečenim, kako bi ono bilo lakše primenjeno. Zbog toga nam je neophodno uključivanje i mentorske podrške u periodu od minimum 6 meseci kako bi se znanje izgradilo.
Kako je cilj savladavanje kompleksnih, nekada i potpuno nepoznatih materija koje uključuju mnoštvo novih informacija i potrebnih veština, poseban akcenat je posvećen integrisanju stečenih znanja i posebno osmišljenim, strukturisanim aktivnostima koje imaju za cilj da povećaju mogućnost i osposobljavanje za primenu stečenih znanja u svakodnevnoj praksi.
Treninge zasnivamo na modelu Kolbovog ciklusa iskustvenog učenja koji obuhvata četiri faze:
- Konkretno iskustvo (kreiranje konkretnog ličnog iskustva strukturisanim vežbama radioničarskog tipa).
- Refleksivna opservacija (obuhvata refleksije o iskustvu).
- Apstraktna konceptualizacija (odnosi se na integraciju stečenih iskustava sa prethodnim znanjima ali i smisleno povezivanje i osmišljavanje novostečenih informacija).
- Aktivno eksperimentisanje (se odnosi na testiranje hipoteze u novim uslovima, planiranje, isporbavanje naučenih sadržaja).
Polazeći od ideje da se znanje ne usvaja već razvija (konstituiše) u interakciji, zaokruživanje procesa učenja zahteva prolazak kroz sve četiri faze. Definisano kao promena jedinke (i ponašanja), samo takvo učenje omogućava smislenu i adekvatnu primenu novih znanja i veština u praksi. Iskustva stečena treningom su osmišljena tako da kroz postepeno upoznavanje sa temom (kako na kognitvnom, tako i lično-emotivnom planu) dovedu i do promene stavova i eliminisanje ili smanjenje predrasuda.
Oblasti u kojima ćemo delovati:
- Socijalna zaštita.
- Zdravstvena zaštita.
- Obrazovanje i vaspitanje.
- Javna uprava, posebno jedinice lokalnih samouprava.
- Organizacije građanskog društva.
- Građanstvo.
Ciljane populacije:
- Stručni radnici, stručni saradnici i saradnici stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite.
- Zdravstveni radnici i saradnici zdravstvenih radnika.
- Nastavnici, vaspitači, stručna služba (psiholozi, pedagozi), direktori.
- Službenici javne uprave.
- Zaposleni u OGD, volonteri, aktivosti, predstavnici neformalnih grupa.
- Građanke i građani.
