Problem:
Program je osmišljen kao odgovor na realne izazove sa kojima se suočavaju obrazovne ustanove danas. U školama često nedostaje sistematska kultura bezbednosti – kako u fizičkom prostoru, tako i u digitalnom okruženju. Pored toga, diskriminacija, predrasude i vršnjačko nasilje ostaju uporni problemi koji narušavaju osećaj sigurnosti i pripadnosti kod učenika. Upravo taj nedostatak integrisanog pristupa ljudskim pravima i bezbednosti predstavlja osnovni problem koji ovaj program prepoznaje i želi da reši. Problem nebezbednosti u školama u Srbiji nije samo pojedinačan incident već sistemski izazov koji zahteva ozbiljan odgovor. Istraživanja pokazuju da veliki broj učenika tokom školovanja doživi neki oblik vršnjačkog nasilja, bilo fizičkog, psihičkog ili digitalnog. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2022. godine ukazuju da skoro svaki drugi učenik uzrasta od 11 do 15 godina ima iskustvo sa nasiljem, dok jedan od deset učenika redovno trpi maltretiranje u školskom okruženju. Osećaj nesigurnosti je posebno izražen kod devojčica, koje češće prijavljuju da se ne osećaju bezbedno u školskom prostoru, dok su dečaci češće žrtve fizičkog nasilja. Paralelno sa tim, digitalno nasilje postaje sve prisutnije: oko petnaest procenata učenika iskusilo je vređanje ili uznemiravanje putem interneta, što pokazuje da nebezbednost više nije ograničena samo na školske hodnike i učionice, već se prenosi i u virtuelni prostor. Ovi podaci jasno ukazuju da problem nije marginalan, već duboko ukorenjen u školskom sistemu i kulturi. Nedostatak sistematske edukacije o bezbednosnoj kulturi, kao i nedovoljna integracija ljudskih prava u nastavne sadržaje, doprinose tome da učenici često ostaju bez alata da prepoznaju rizike, da se zaštite i da reaguju na diskriminaciju i nasilje. Posledice su ozbiljne: osećaj nesigurnosti utiče na motivaciju za učenje, na psihološko zdravlje i na kvalitet školskog života, a u nekim slučajevima dovodi i do odustajanja od školovanja.
Rešenje:
Rešenje koje nudi PRIMUS zasniva se na kombinaciji edukacije i inovativnih metoda. Program uvodi sistematske radionice o primeni koncepta bezbednosne kulture, gde učenici, nastavnici i roditelji uče kako da prepoznaju rizike, reaguju u kriznim situacijama i grade navike koje povećavaju ličnu i kolektivnu sigurnost. Paralelno sa tim, metod „Živih biblioteka“ omogućava rušenje predrasuda kroz direktan dijalog sa osobama koje predstavljaju različite identitete i iskustva. Na taj način, škola postaje prostor u kome se uči ne samo o bezbednosti, već i o toleranciji, poštovanju i ljudskim pravima. Upravo zato program „Moja bezbedna škola!“ ima za cilj da ponudi rešenje kroz kombinaciju edukacije i inovativnih metoda. Uvođenjem radionica o bezbednosnoj kulturi, učenici, nastavnici i roditelji stiču praktična znanja o prevenciji rizika i reagovanju u kriznim situacijama. Metod „Živih biblioteka“ omogućava da se kroz direktan dijalog sa osobama koje predstavljaju različite identitete ruše predrasude i gradi tolerancija. Na taj način škola postaje prostor u kome se ne uči samo o bezbednosti, već i o poštovanju, empatiji i ljudskim pravima.
Naša pozicija za uspeh:
Pozicija za uspeh ovog programa leži u jedinstvenoj kombinaciji praktičnih treninga i interaktivnih metoda. PRIMUS se pozicionira kao referentna tačka za inovativne modele obrazovanja u oblasti bezbednosti i ljudskih prava, spajajući komercijalnu održivost sa humanitarnim ciljem. Profit od programa omogućava besplatnu podršku najugroženijima, čime se gradi prepoznatljivost i poverenje u zajednici. Lokalno ukorenjen, ali regionalno prenosiv model omogućava da se iskustva iz Šapca i okoline kasnije primene širom Srbije i regiona. Pozicija za uspeh programa leži u njegovoj sposobnosti da spoji praktične treninge sa interaktivnim metodama, čime PRIMUS postaje referentna tačka za inovativne modele obrazovanja u oblasti bezbednosti i ljudskih prava. Ovaj model je lokalno ukorenjen, ali ima potencijal da se prenese i na regionalni nivo, čime se gradi prepoznatljivost i poverenje u zajednici. Ciljane populacije su učenici, nastavnici, školsko osoblje i roditelji, ali program uključuje i širu lokalnu zajednicu kroz javne aktivnosti, čime se stvara sveobuhvatna mreža podrške.
Naše metode:
- Stručne obuke za zaposlene u obrazovanju.
- Edukacije i radionice na teme bezbednosti sa roditeljima i učenicima.
- Organizacija Živih bibliotek.
- Simulacije kriznih situacija.
- Izrada multimedijalnih edukativnih materijala.
- Mentorsku podršku školama.
Oblasti u kojima ćemo delovati:
- Primena koncepta bezbednosne kulture.
- Primena metodologije Žive biblioteke.
- Bezbednost, ljudska prava, tolerancija.
- Sistem obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.
- Sistemi bezbednosti.
- Realizacija istraživanja.
- Javno zagovaranje.
Ciljane populacije:
- Učenici obrazovnih ustanova.
- Nastavno osoblje obrazovnih ustanova.
- Stručni saradnici obrazovnih ustanova.
- Rukovodstvo obrazovnih ustanova.
- Saveti roditelja.
- Roditelju učenika.
- Staratelji ukoliko su deca pod starateljstvom.
