Problem:
Problemi u planiranju i sprovođenju sektorskih javnih politika na lokalnom nivou u Srbiji, posebno u oblastima zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja su višeslojni i ukazuju na strukturne slabosti u javnoj upravi, ali i na nedostatak strateške koordinacije.
Po istraživanju Stalne konferencije gradova i opština više od 50% JLS nema izrađen Plan javnog zdravlja, iako je zakonom o zdravstvenoj zaštiti predviđeno da se ti planovi donose i usklađuju sa nacionalnom strategijom. Gde i postoje, često su formalni, bez ozbiljne analize potreba zajednice, učestalosti bolesti ili specifičnih faktora rizika u lokalnoj sredini, usvajani su netransparentno i bez uključivanja svih zainteresovanih strana.
Nepostojanje Programa unapređenja socijalne zaštite, evidentno je u više od 60% JLS što je tim PRIMUS-a utvrdio sprovodeći istraživanje u 112 JLS uz podršku Saveta Evrope. Lokalne samouprave retko izrađuju strateške planove razvoja sistema socijalne zaštite koji bi uzimali u obzir demografske i socijalne promene, siromaštvo, starenje stanovništva, porast porodičnog nasilja i slično. Postojeći lokalni planovi često se svode na spisak projekata ili obaveza centara za socijalni rad, bez sistemskog pristupa, analiza potreba i uključivanja svih zainteresovanih strana u izradu ovog dokumenta javne politike.
Mnogi gradovi i opštine nemaju usvojene višegodišnje Planove razvoja koji su krovna javna politika jedne JLS i koji treba da usmeravaju i usklade na jednom mestu sve javne politike svih sektorskih javnih politika. Kada postoje, zdravstvo i socijalna zaštita su često marginalizovani sektori, bez jasno definisanih ciljeva, indikatora i budžeta.
Lokalni planovi često nisu usklađeni sa nacionalnim dokumentima, a još manje su usklađeni sa Agendom 2030 UN-a, klasterima i pregovaračkim poglavljima EU. Takođe tamo gde postoje, neusklađenost je vidljiva i između Plana razvoja JLS i sektorskih javnih politika, ali i između sektorskih javnih politika jedne JLS.
Nedostatak preventivnih, integrisanih socijalno-zdravstveno-obrazovnih usluga u Srbiji predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova za ostvarivanje osnovnih prava građana, posebno onih koji su u riziku od siromaštva, bolesti, nasilja i socijalne isključenosti. Ovaj problem ima direktne posledice po kvalitet života ljudi, efikasnost sistema i dugoročne društvene troškove.
Integrisane usluge podrazumevaju međusektorsku saradnju između zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema gde se potrebe građana rešavaju holistički, a ne parcijalno, kroz izolovane sektore. Preventivne usluge su one koje deluju pre nego što dođe do ozbiljnih problema, kao što su bolesti, porodičnih kriza, napuštanja škole, siromaštva, institucionalizacije itd. U Srbiji, takve usluge, gotovo da ne postoje sistemski, nisu finansirane iz javnih budžeta u većini slučajeva zavise od projekata civilnog sektora ili međunarodnih donatora, ne obuhvataju većinuposebno osetljivih populacija i izostavljaju sve one koji su za sistem nevidljivi.
Uzimajući sve u obzir, suočavamo se sa svakodnevnicom gde građani dobijaju pomoć tek kad je problem već nastao. Nema rane identifikacije problema (npr. siromaštva, upotrebe psihoaktivnih supstanci, nasilja, ranog razvojnog poremećaji kod dece, depresija kod adolescenata, a spisak je dug). Sistem reaguje kasno i skupo, kada su posledice već ozbiljne — lečenje, institucionalizacija, napuštanje škole, siromaštvo.
Tako da na primer građani moraju da “šalju zahtev” svakom sektoru posebno, majka koja ima dete s razvojnim smetnjama mora posebno da kontaktira dom zdravlja, centar za socijalni rad i školu — bez koordinacije između ova tri sistema. Nema jedinstvenog mesta (servisa, tima ili radnika) koji “vodi slučaj”, niti razmene informacija među institucijama. Građani u ruralnim i siromašnijim sredinama su bez pristupa bilo kakvoj preventivnoj podršci. Zatim, posebno osetljive osobe odustaju od traženja pomoći jer se gube u lavirintu sistema, a radnici jednog sektora ne poznaju nadležnosti drugog, što još više produbljuje probleme građana.
Rešenje:
Rešenje koje se nameće kao odgovor na duboke sistemske slabosti u planiranju i sprovođenju javnih politika jeste uspostavljanje preventivnih integrisanih usluga koje deluju pre nego što problemi postanu ozbiljni i skupo rešivi. Takve usluge podrazumevaju ranu identifikaciju rizika, podršku porodicama i pojedincima kroz mobilne timove i jedinstveni pristup korisniku. Umesto da građani moraju da prolaze kroz lavirint sektora, oni dobijaju svog case manager-a koji koordiniše sve potrebne usluge. Podrška se pruža kroz školu i dom zdravlja, u zajednici, a ne isključivo kroz birokratske ustanove. Ovakav pristup donosi uštede za javni budžet, povećava efikasnost sistema i gradi poverenje građana u institucije. Najvažnije, on omogućava da se problemi rešavaju u korenu, pre nego što dovedu do siromaštva, institucionalizacije ili napuštanja škole.
Posebno je važno naglasiti da ovakvo rešenje mora biti usklađeno sa zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, koji predviđa da lokalne samouprave imaju obavezu da izrađuju planove razvoja i sektorske javne politike u skladu sa nacionalnim dokumentima. Planiranje na lokalnom nivou nije samo formalna obaveza, već preduslov za sistemsku i održivu primenu integrisanih usluga. Kada lokalni planovi javnog zdravlja, socijalne zaštite i obrazovanja postanu deo jedinstvenog okvira razvoja jedne opštine ili grada, onda se obezbeđuje koordinacija, transparentnost i usmeravanje resursa ka stvarnim potrebama zajednice. U tom smislu, preventivne integrisane usluge nisu izolovani projekti, već deo šireg planskog sistema koji garantuje da se javne politike međusobno usklađuju i da se građanima obezbeđuje pravovremena i sveobuhvatna podrška.
Naša pozicija za uspeh:
PRIMUS se pozicionira kao organizacija koja gradi mostove između zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema, postavljajući standarde za integrisane usluge u Srbiji. Naša pozicija za uspeh zasniva se na uverenju da je moguće stvoriti model koji kombinuje inovaciju i humanitarnu misiju sa finansijskom održivošću. PRIMUS je lokalno ukorenjen u Šapcu, ali sa vizijom da postane referentni centar čiji se modeli mogu preneti širom zemlje i regiona. Uspeh merimo kroz bolji kvalitet života građana, kroz uštede za javne budžete i kroz jačanje poverenja u institucije.
Naše metode:
Metode rada koje koristimo u ovom programu zasnovane su na strateškom planiranju, inkluzivnosti i praktičnoj inovaciji. Prvo, kroz institucionalno mapiranje i analizu potreba identifikujemo praznine u postojećim javnim politikama i kreiramo rešenja koja odgovaraju realnim potrebama zajednice. Potom razvijamo mobilne timove i case management, kako bi građani imali jedinstvenu tačku podrške i preventivne usluge u zajednici. Integracija sektora je ključna: povezujemo zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu kroz zajedničke programe, protokole i obuke. Sve usluge pratimo kroz indikatore efektivnosti, dokazujući uštede i poboljšanje kvaliteta života. Naš pristup je participativan, uključujemo građane, škole, zdravstvene ustanove i lokalne samouprave u proces kreiranja i praćenja usluga. Istovremeno, razvijamo mehanizme za upravljanje rizicima i obezbeđujemo dugoročnu održivost programa.
Tako Primus gradi model koji pokazuje da je moguće prevazići fragmentiranost sistema i stvoriti integrisane usluge koje deluju preventivno, efikasno i pravedno.
Naš rad nije samo odgovor na postojeće probleme, već vizija budućnosti u kojoj građani dobijaju podršku onda kada im je najpotrebnija, a sistem postaje partner u izgradnji boljeg i pravednijeg društva.
Oblasti u kojima ćemo delovati:
- Socijalna zaštita.
- Zdravstvena zaštita.
- Obrazovanje i vaspitanje.
- Javna uprava, posebno jedinice lokalnih samouprava.
- Organizacije građanskog društva.
- Građanstvo.
Ciljane populacije:
- Donosioci odluka, na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou.
- Stručni radnici, stručni saradnici i saradnici stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite.
- Zdravstveni radnici i saradnici zdravstvenih radnika.
- Nastavnici, vaspitači, stručna služba (psiholozi, pedagozi), direktori.
- Službenici javne uprave.
- Zaposleni u OGD, volonteri, aktivosti, predstavnici neformalnih grupa.
- Mediji.
- Građanke i građani.
