Problem:
Od 1985. godine, kada su retroaktivno zabeleženi prvi slučajevi HIV infekcije, do kraja 2024. godine, u Republici Srbiji zvanično je registrovano 4.903 osoba inficiranih HIV-om, od kojih je 2.251 osoba obolela od AIDS-a, a 1.225 osoba umrlo od AIDS-a), dok je 108 osoba inficiranih HIV-om umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV/AIDS-om. Procenjuje se da trenutno u Srbiji živi između 570 i 1.200 osoba koje još uvek ne znaju svoj HIV status.
Podaci iz nadzornih istraživanja, kao i podaci dobijeni rutinskim nadzorom ukazuju da je u Republici Srbiji epidemija uzrokovana HIV-om koncentrovana u populaciji muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. Shodno ovim nalazima tim PRIMUS-a će posebnu pažnju obratiti radu sa MSM osobama.
Muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima (MSM) su prepoznati kao jedna od ključnih populacija u riziku od HIV-a. Kako navodi u Situacionoj analizi, UNAIDS procenjuje da imaju 24 puta veće šanse da se inficiraju HIV-om od pripadnika opšte populacije. Takođe, evidentno je da upotreba droga među ključnom populacijom dovodi do većeg rizika za dobijanje HIV-a i PPI (polno prenosivih infekcija), zbog dovođenja do stanja u kojima se nekritički stupa u seksualne odnose, najčešće bez zaštite.
Na epidemiološku situaciju u Srbiji utiče i veliki priliv osoba iz populacije migranata i izbeglica, što je zastupljeno već tri godine, a najveći deo ove populacije čine izbeglice iz Rusije koje pripadaju MSM populaciji. Pomenutu populaciju izbeglica odlikuje kako veliki broj osoba koje žive sa HIV-om, tako i znatan broj osoba koje otkrivaju svoj HIV pozitivan status.
Iako se DPST (dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje) praksa pokazala kao veoma uspešna, naročito u domenu građanskog sektora, problem predstavlja činjenica da su ovi centri prisutni isključivo u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša, kao i da se preventivne usluge uglavnom pružaju u ova 4 regionalna centra.
Rešenje:
U cilju dosezanja što većeg broja osoba koje su u riziku, neophodno je obezbediti testiranje na HIV kroz dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV (DPST) koje predstavlja najbolju, najdelotvorniju i najisplativiju preventivnu intervenciju. Ona uključuje aktivni pristup i zahtev od strane pojedinca, za pružanje usluge testiranja u zajednici (najčešće organizovano od strane OGD), koje obavezno prati i savetovanje pre i posle testiranja. Ove navedene intervencije potrebno je pružati na terenu kroz autrič model rada ali i u ček point centrima. Iz tog razloga je neophodno sprovoditi ciljane kampanje, i organizovano informisanje ciljne populacije putem dejting aplikacija, društvenih mreža i deljenjem informativnog materijala. Diskriminacija prema ključnim populacijama, nedovoljna senzibilisanost, kao i nedostatak znanja o HIV/AIDS-u dovodi do toga da se korisnici usluga retko obraćaju zdravstvenim institucijama kada im je potrebna određena intervencija ili preventivna usluga, stoga je poželjno preventivne usluge i određene ključne intervencije sprovoditi van zdravstvenih institucija u community-based okruženju, uz asistenciju edukovanog medicinskog osoblja. Ovo je takođe od posebnog značaja i za populaciju migranata.
Zalagaćemo se za dostupnost samotestiranja uz asistenciju i dostupnost svih potrebnih informacija, uz mogućnost onlajn ili uživo savetovanja (po potrebi), kako bismo povećali dostupnost testiranja i onima koji žive daleko od postojećih DPST centara (npr. ruralni delovi Srbije, i dr.).
PrEP je jedan od vidova prevencije za osobe koje su HIV negativne, ali su u visokom riziku od inficiranja HIV-om (osobe koje ne koriste kondom, koje imaju veliki broj seksualnih partnera, ili osobe koje imaju HIV + partnera, a koji nije nedetektabilan), te je neophodno sistemski regulisati pružanje ove usluge.
Kada se uzima svakodnevno, PrEP je visoko efikasan u prevenciji HIV-a. Studije su pokazale da redovno i pravilno korišćenje PrEP-a smanjuje rizik za dobijanje HIV-a seksualnim putem za preko 95%. Stoga je veoma bitno zalagati se da PrEP program i relevantne informacije o njegovoj pravilnoj primeni postanu dostupniji ključnoj populaciji, ne samo u zdravstvenim institucijama, već posredstvom community-based organizacija, i nastojati na tome da i PrEP bude uključen na pozitivnu listu lekova pokrivenih zdravstvenim osiguranjem.
Neophodno je zalagati se za zakonsko regulisanje i izdavanje PEP terapije, budući da smo u radu sa klijentima uvideli da postoji potreba za dostupnošću PEP-a zbog povremenih akcidentnih situacija.
Potrebno je sprovesti mere smanjenja štete u delu populacije koji praktikuje Chemsex, prvenstveno informisanjem klijenata o bezbednijim načinima korišćenja psihoaktivnih supstanci i adekvatne zaštite tokom stupanja u seksualne odnose.
Zbog sveprisutne diskriminacije prema ključnim populacijama (posebno MSM) u društvu uopšte, ali i u službama zdravstvene zaštite, neophodno je kontinuirano i sistematično edukovanje zdravstvenih radnika za senzibilisan pristup u radu sa MSM i LGBT+ populacijiom, kao i u povećavanju znanja o tendencijama u oblasti prevencije i terapije HIV/AIDS-a.
Zbog stigme i diskriminacije prema osobama koje žive sa HIV-om, kao usled izazova koje klijenti imaju kod prihvatanja pozitivnog rezultata testa, neophodno je da se klijentu pruži podrška kako tokom tog procesa suočavanja i prihvatanja, tako i u kasnijim fazama života sa HIV-om. Bitno je ukazati na značaj pristupa “Terapija kao prevencija” (Treatment as prevention -TasP), kako bi se postiglo ne samo to da osobe koje žive sa HIV-om imaju što duži i kvalitetniji život, već i zato što osobe koje se redovno pridržavaju svoje terapije predstavljaju manji rizik za prenos ove infekcije na druge osobe. U ovome se ogleda značaj i potreba za posvećivanje posebne pažnje tokom naših aktivnosti upravo na rad sa osobama koje žive sa HIV-om, kako na osnaživanju tako i u smislu zajedničkog iznalaženja načina za informisanje njihovih partnera (indeksno testiranje).
Naša pozicija za uspeh:
PRIMUS je prepoznat kao ključna organizacija za pružanje usluga u oblasti HIV/AIDS prevencije, sa iskustvom od 2006 godine, u trenutku pisanja ovog plana 19 godina iskustva. Prepoznati smo kako od ključnih populacija, tako i od svih zainteresovanih strana. Naše aktivnosti iz ove oblasti prepoznate su i od strane međunarodnih aktera, mreža i organizacija. Naš rad posebno prati i Svetska zdravstvena organizacija.
Od samog početka rada u ovoj oblasti ostvarena je podrška i saradnja sa Ministarstvom zdravlja, Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović – Batut“, kao i Institutima Vojvodine, Niš i Kragujevac i još 12 Zavoda za javno zdravlje.
Od 2010. godine sprovodimo uslugu DPST-a u mobilnoj medicinskoj jedinici (MMJ) u trenutku pisanja ovog plana to je već 15 godina uspešnog rada. Prva smo organizacija u Srbiji koja je osnovala ček point centar u Beogradu, i uspešno pilotirala uslugu PrEP savetovanja u saradnji sa Studenstkom poliklinikom u Beogradu i Infektivnom klinikom Kliničkog centra Srbije, koja je poslužila kao osnova za kreiranje nacionalnog vodiča za PrEP i PEP.
Sproveli smo i nacionalno istraživanje o potrebama ciljne populacije MSM za uslugom samotestiranja, koje pokazalo značaj uvođenja ovakve usluge u praksu. A direktor PRIMUS-a je i potpredsednik Republičke komisije za HIV/AIDS i tuberkolozu.
Naše metode:
- Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV, virusne hepatitise i polno prenosive bolesti u terenskim uslovima i u čekpoint centru.
- Parnjačka podršku (obezbeđivanje psihosocijalne podrške od strane osobe istog ličnog svojstva).
- PrEP i PEP usluga.
- Samotestiranja uz asistenciju.
- Upućivanje korisnika na druge pružaoce usluga.
- Praćenje korisnika na druge pružaoce usluga.
- Edukacije u oblasti senzibilizacije za rad sa ciljnim populacijama.
- Realizacija istraživanja.
- Javno zagovaranje.
Oblasti u kojima ćemo delovati:
- Zdravstvena zaštita u oblasti prevencije HIV/AIDS-a, tuberkoloze, virusnih hepatitisa i polno prenosivih infekcija.
- Edukacija zaposlenih u zdravstvenim, socijalnim i obrazovnim institucijama, kao i korisničkih grupa.
- Socijalna zaštita.
Ciljane populacije:
- MSM populacija.
- LGBT+ populacija.
- Populacija osoba koje žive sa HIV/AIDS-om.
- Partneri osoba koje žive HIV-om.
- Zdravstveni radnici.
- Populacija migranata i izbeglica.
- Populacija beskućnika.
- Populacija zatvorenika.
